Опет невјера љубе Грујичине 0001    Шатор пење Грујо Радивојнић 0002    На широки цареви друмови, 0003    Собом води дијете Стевана. 0004    Ал’ је Грују санак савладао, 0005    Па беседи малену Стевану: 0006    „Драго д’јете, малени Стеване, 0007    Заиграј се игром и јабуком, 0008    Па погледај горе од Будима─ 0009    Кад опазиш Турке јаничаре, 0010    Ти пробуди твога бабу Грују!” 0011    Со тим леже санак боравити. 0012    Заигра се дијете Стеване, 0013    Он се игра, а често погледа 0014    Тамо горе од града Будима. 0015    Кад једаред Будиму погледа, 0016    Од Будима магла се подгила. 0017    Тад беседи малени Стеване, 0018    Беседио својој милој мајци: 0019    „Је ли оно магла од Будима 0020    Ил’ су оно Турци јаничари?” 0021    Вели њему на то мила мајка: 0022    „Не будали, дијете Стеване, 0023    Нису оно Турци јаничари, 0024    Већ је оно магла од Будима!” 0025    Па му даје бурму позлаћену: 0026    „Узми, д’јете, бурму позлаћену, 0027    Па се играј игром свакојаком!” 0028    Д’јете игра, а очице трза, 0029    Па погледа горе ка Будиму, 0030    И говори својој милој мајци: 0031    „Није, мајко, магла од Будима, 0032    Већ су оно Турци јаничари!” 0033    Удари га руком по образу 0034    И три зуба у грло сасу му, 0035    Јошт му не да заплакат’ нејаку. 0036    Ал’ дођоше Турци јаничари. 0037    Тад говори љуба Грујичина: 0038    „Ој Бога вам, Турци јаничари, 0039    Дајте мени свилене литаре!” 0040    Љуба веже Грују господара. 0041    Кад је Груји руке савезала, 0042    Њега воде Турци јаничари 0043    И свежу га себи уз коњица, 0044    Покрај Грује дијете Стевана. 0045    Везан Грујо дјетету говори: 0046    „Мој Стеване, тешко дочекани, 0047    Зашт’ ме ниси пробудио, сине?”─ 0048    „Тео сам те пробудити, бабо, 0049    Тео сам те, ал’ не даде мајка, 0050    Удара ме по образу руком, 0051    Три ми зуба у грло сасула.”─ 0052    „Зашт’ ме плачем пробудио ниси?”─ 0053    „Не да мени заплакати мајка!” 0054    Ту се Турци сташе разметати─ 0055    Једни веле: „Ајд’ Мари меани!” 0056    Други веле: „Ситници меани!” 0057    Ал’ им вели Грујо Радивојнић: 0058    „Ајдемо ми Марици меани, 0059    У Марице добра вина кажу!” 0060    То су Турци једва дочекали, 0061    Па се шећу Марици механи. 0062    Кад је Мара госте угледала 0063    И међ’ њима савезана Грују, 0064    Гледа преко Мара на Грујицу, 0065    А Грујица очима обара 0066    Да се не би Турци досетили. 0067    Носи Мара вина и ракије, 0068    У њег’ меће сваког бенџерлука, 0069    Груји носи вино без ракије. 0070    Кад је Мара Турке савладала, 0071    Турци лежу санак боравити. 0072    Ал’ беседи љуба Грујичина: 0073    „Ако ћ’ лећи Турком међ’ двојицу, 0074    Другима ће свима жао бити; 0075    Ја ћу лећи вама чело главе!” 0076    Леже љуба Турком чело главе. 0077    Кад је Турке санак савладао, 0078    Анџар носи крчмарица Мара, 0079    Па одреши дијете Стевана, 0080    Стево дреши на баби литаре ─ 0081    Не дреши ји к’о што су везани, 0082    Већ ји сече преко и упреко; 0083    Колико ји д’јете сасецало, 0084    Толиок је истргао Грујо. 0085    Кад то вид’ла љуба Грујичина, 0086    Беседила Турком јаничаром: 0087    „Горе вама, Турци јаничари, 0088    Горе вама и горе меника, 0089    Зље га сјели и вино попили, 0090    А јошт горе санак боравили!” 0091    Грујо ради, не пропушта време, 0092    Учас јунак јуриш учинио, 0093    Од стотине турски јаничара 0094    Грујо справи двјеста полутина! 0095    Стаде љуба у гору бјежати, 0096    Сустиже је Грујо на коњицу, 0097    Намаза је вином и ракијом, 0098    Запали јој косу повр главе. 0099    Кад догоре до очију чарни, 0100    Груји вели љуба у пламену: 0101    „Зар ти није жао ни очију, 0102    Млого су те пути изгледале?” 0103    Грујо љуби јаран одговара: 0104    „Више Турке него ли менека!” 0105    Кад догоре до лица бијела: 0106    „Зар ти није жао б’јела лица, 0107    Млого си га пути пољубио?”─ 0108    „Више турци него Грујо, курво!” 0109    Кад догоре до руку бијели: 0110    „Зар ти није жао руку б’јели, 0111    Млого су те загрлиле млада?”─ 0112    „Више Турке него мене, курво!” 0113    Кад догоре до бијели дојки: 0114    „Зар ти није жао б’јели дојки, 0115    Млого су ти задојиле сина?”─ 0116    „Нека гору, огњем изгориле!” 0117    Јошт се љуба полумртва клела: 0118    „Тако треба, не било ме мајци! 0119    Која љуба кроз горицу прође, 0120    Нека мени до огњишта дође 0121    Да јој кажем, а она по св’јету 0122    Како правда љубе наказује 0123    Које газе вјеру завјештану 0124    Под превљезом пред светим олатом!”